Iz muškog ugla
Vidi ovog što vozi, majke ti. Kao da je jedini učesnik u saobraćaju. Ko ti dade dozvolu, čoveče?? Mora da je žensko. Jeste, žensko je, jesam ti rekao.
Žensko.
Iz ženskog ugla
Seda u auto i vadi pakovanje vlažnih maramica, a zatim prebriše čitavu komandnu tablu, otvori prozore i pusti muziku. Avantura može da počne.
Žena na Balkanu zna da je odnos koji ima prema vožnji zapravo odnos prema životu, te zato voli da sebi stvori prijatnu atmosveru pre nego obema rukama prihvati volan. Čvrsto, sigurno, onako kako živi svoj život. Dok namešta retrovizor, namigne svom odrazu u ogledalu, nasmeje se od srca i pokrene mašinu.
[Tweet “Odnos koji imaš prema vožnji zapravo je odnos prema životu”]
Za volanom se pretvara u zver i ne ustručava se da jasno stavi do znanja onom nervoznom, nestrpljivom vozaču iza nje, da je u saobraćaju najbitnije poštovati propise, tako da neće da skrene dok se na semaforu ne pojavi uslovno skretanje. I ako on nastavi da trubi, visoko podigne obrvu a srednji prst nalakiran u crveno jos više.
Medjutim od razjarene zveri u trenutku postane najumiljatija mačkica, pa se ponekad, čisto iz hobija, nasmeši nekome u vozilu pored njenog dok čekaju na semaforu. Zna da će tako nekome ulepšati dan. A onda, dok baja u autu pored ne može da dodje sebi od iznenadjenja, žustro doda gas i ostavi ga iza sebe. Kasnije je on sustigne, jer njoj je ipak bezbednost najbitnija.
Dok vozi, sluša muziku koju inače nikada ne bi, i ako se neko usudi da pogleda kolekciju cd-ova koje ima u kolima, pravi se luda i tvrdi ne zna ko ih je tu ostavio. Peva iz sveg glasa, dok je prozor spušten jer obožava vetar u kosi.
Ponekad, umesto levo, skrene desno i zaluta u rodjenom gradu. Medjutim, nakon što je tri puta prošla istom ulicom, uspeva da savlada osećaj nadolazeće panike, malo ispruži glavu napred i redovno se vrati na pravi put. Nakon toga jos glasnije pojača muziku i prosto pršti od zadovoljstva sobom. Srećna je jer je naučila lekciju da koliko god da zalutaš, dok god imaš sebe, vratićeš se na pravi put. Bogatija je za jedno iskustvo i jača.
Dok god imaš sebe, vratićeš se na pravi put.
Može sama da otvori haubu i savršeno dobro zna da zameni ulje, sipa antifriz ili izvadi akumulator. Medjutim, čim u blizini ugleda muškarca, pravi se nevešta dok pokušava da podigne “onaj poklopac sa prednje strane”. Muškarci na Balkanu su rodjeni kavaljeri i uvek spremno dotrče do nje i velikodušno joj pomognu oko svega, dok ona pored trepće i ne može čudom da se načudi koliko je on pametan i spretan. Na kraju mu se zahvali, osmehne najlepšim osmehom, uskoči u svoj auto i odveze se.
Skoro uvek plati parking, medjutim, dok pije kafu sa drugaricom ili razgleda izloge prodavnica, često joj se desi da zaboravi da pošalje još jedan sms kojim produžava parking, pa kada dodje do kola, ugleda kaznu za parkiranje. Ponekad joj se čini da je najveći kolkcionar parking kazni i proklinje sudbinu što se uvek koplja slome na njoj.
Kada je zaustavi policija, užasno se spetlja dok pokušava da bude hladnokrvna a istovremeno da ženstveno trepće dok pruža svoja dokumenta. Kada joj policajac postavi neko pitanje, njoj se već dobrano oduzela i moć govora pa se samo nasmeši najlepše što zna. Najčešće joj i progledaju kroz prste, jer im je beskrajno simpatična ta njena zbunjenost. Medjutim, ako se usude da joj napišu kaznu, danima nakon toga priča o tome kako je policija surova i nepravedna svima koji žele da je saslušaju. Ne. Ona nije kriva što nije dobro videla taj saobraćajni znak.
Kažu da je ženin auto prilično neuredan, medjutim ona zna da to nije tačno. To što u kolima ima plastičnu bocu, jaknu, neke stare ulaznice, žvake, parfem i davno sasušeno cveće, znači da ona živi punim plućima. Ima obožavatelje koji vole da joj poklanjaju cveće, kreće se po svim bitnim dešavanjima u gradu, brine da se, eventualno, ne prehladi i naprosto nema vremena da se bakće takvim trivijalnim sitnicama kao što je lickanje kola. Uostalom, to je odraz da je ona pomalo umetnička duša.
Crvena lampica koja se uopšte ne gasi? Pa šta. Ako je dovoljno dugo bude ignorisala možda se ugasi sama od sebe i sve dodje na svoje. Kada ostane bez goriva, zove pomoć na putu i pušta ih da je odšlepaju do najbliže benzinske stanice.
Žena na Balkanu poštuje i svoje i tudje vreme, ona nikada ne kasni, ali joj se ponekad desi da malo zaluta. Onda okrivi gužvu u saobraćaju, dok na parkingu u retrovizoru popravlja šminku.
Žena na Balkanu nikada ne kasni, ali joj se ponekad desi da malo zaluta.
Kažu da se karakter veoma brzo vidi kroz nečiju vožnju. Žena na Balkanu obožava da vozi, obožava osećaj slobode koji joj daje vožnja, obožava svoj mali auto koji je samo njen i u kome je ona raspevana, nasmejana, slobodna sa obaveznim vetrom u kosi. Žena koja zna kuda ide, iako možda ne zna uvek put do tamo. Ipak, na kraju uvek stigne tamo gde je krenula.
Zato dragi muškarci, sledeći put kada kažete “žena za volanom”, pazite na intonaciju i recite to na pravi način.
