Žena je verna, sve dok…

Postoji ono čuveno pitanje na koje svi muškarci sveta traže odgovor – šta žene žele? Odgovor je jednostavan i nije potrebno poznavanje alhemije ni magije, dovoljno je samo se zagledati u oči žene i tu ćete naći sve odgovore.

„Nisam te lepo isfenirala. žurila sam“ rekla mi je dok me je zagledala sa svih strana svojim okom stručnjaka. Moja Mara, frizerka kod koje sam odlazila godinama, jednom nedeljno. U poslednje vreme počela je da me fenira po automatizmu i nikada mi nije napravila frizuru koju tražim, a sada je priznanje došlo i iz njenih usta. „Ne nisam“ zaključila je mudro, a onda dodala “podigla sam cenu skoro duplo, znaš, morala sam“. To si morala, a da me isfeniraš lepo, posle svih ovih godina, to nisi morala.

Ubrzo sam promenila frizera, ali sam zatekla sebe da svaki put kada prolazim pored njenog salona, ja predjem put, da me ne bi videla, i da ne bi saznala za moju prevaru. Ipak ja sam kod nje odlazila godinama, i nije mi bilo svejedno, da me vidi, a ja sa frizurom koji je napravio neki drugi frizer.

Takve smo mi žene. Verne do kraja. I posle samog kraja.

Verne smo sve dotle dok smo zadovoljne. Dok nas tretiraju kao kraljice, kao da smo jedine na svetu. Odane smo onom ko nas čini posebnim. Bilo da je to u pitanju žena koja prodaje sir na pijaci, pa nam uvek da jedan komadić sira viška, da nas počasti, ili kozmetičar, dok god zadovoljne izlazimo iz salona. U stanju smo da godinama odlazimo u isti restoran, u kojem se osećamo kao kod kuće, sve dok jednoga dana ne ugledamo dlaku u jelu, a konobar nas prezrivo pogleda, kao da smo tu dlaku mi tu stavile. Onda je kraj. Izbrišemo restoran iz sećanja, a pre toga svim drugaricama ispričamo šta nam se dogodilo.

Žena je verna. Verna je krojačici, sve dok joj šije haljine po meri. Verna je supermarketu iza ćoška, sve dok ne otkrije da tamo prodaju namirnice kojima je istekao rok trajanja. Verna je fines centru u koji odlazi, sve dok zna da je tamo sve uredno i čisto. Zubaru, dok god ne izgubi poverenje u njega. Verne su najboljim drugaricama, sve dok ne počnu da odaju njihove tajne. Verne su i same sebi, sve dok su zadovoljne.

Ženama je potrebna samo po koja lepa reč, osećaj privrženosti i odanosti i da se prema njima ponašate kao da su jedine na svetu. Uostalom, još je Duško Radović govorio: „Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve ostalo rade same, vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču“ Ono što Duško Radović nije rekao je to da one, ako nisu zadovoljne, okreću se i odlaze. Drugim frizerima, krojačima, muškarcima.
Verne su i muževima, sve dok su zadovoljne.

Zato dragi muškarci, zaboravite na šale tipa:
„Debela si!“
„Ružna si!“
„Ta haljina puca na tebi“
„ Ne pamtim dan kad sam te sreo“

Nikada ne znate, možda dok vi tako duhovito konstatujete da se vaša lepša polovina ugojila, i nije vam jasno zašto se ona ljuti, možda se već u sledećem momentu pojavi neko ko će joj reći da je najlepša, najzgodnija i naj osoba koju je ikada sreo. I shvatiće da pored vas nije zadovoljna.

A ne zaboravite: žena je verna dok je zadovoljna. I tačka.