Dešava mi se da, iako sam upravo smazala slasnu večeru, i čak olizala tanjir, da sam i dalje gladna. Količina hrane koju sam za taj jedan obrok unela u sebe dovoljna je da nahranu prosečnu četvoročlanu porodicu, ali ja i dalje imam rupu u stomaku. Bunar bez dna. Onda pojedem jedan Snikers ili Milku (ionako je tanka kao papir i ima samo 80 gr) , ubacim u sebe i kesicu kikirikija i bude mi taman kako treba. Konačno sita.
I onda, nakon desetak minuta od onog bunara ostanu samo cigle. Jedva dišem, a dugme na farmerkama ne mogu ni u mislima da zakopčam. I mislim se kako je to moguće.
A iskreno, ako nešto mrzim više od one grozne rupe, to je onda ta teška cigla. Bukvalno osetim kako se pretvara u salce i lepi mi se oko struka. Brzinom svetlosti.
Trebalo mi je dosta vremena da shvatim u čemu grešim, ali evo mojih zaključaka:
Preskakanje doručka
Ne volim da doručkujem. Ujutru jedva držim otvorene oči i ako bih morala da pečem jaja ili spremam neki drugi težak i obilan obrok, sigurno bih se veoma brzo sprijateljila sa vatrogascima. Ili bi me stavili na neku ljubičastu listu gde upisuju bakice koje ih zovu da spašavaju mačke, ili one koji zovu da ih auto sa rotacijom sprovede do aerodroma da ne bi zakasnili na let. Ne, pečenje, kuvanje ili dinstanje doručka definitivno nije za mene.
Međutim, ono što sam primetila je da, ako potpuno preskočim doručak, kasnije u toku dana mi padne šećer, i dobijem napad gladi, pa jedem sve što ugledam, a jestivo je.
Rešenje je u tome da mi doručak bude obilan, ali da ima puno žitarica, proteina i vitamina. Onda celoga dana budem sita, i kasnije jedem kao ptičica, ili ako baš hoćete kao prava dama.
Ponekad nisam gladna, već samo žedna
Često je organizmu teško da napravi razliku između gladi i žeđi. Sigurna sam da svi dobro znamo da kada osetimo da smo žedni, tada smo već dehidrirali. U tom trenutku organizam je već izgubio 1% ukupne količine vode koju sadrži, a čak 70% telesne mase čoveka čini voda.
[Tweet “Kada osetimo da smo žedni, organizam je već izgubio 1% ukupne količine vode koju sadrži.”]
Kada i nakon večere osetim da sam gladna, popijem čašu vode i već nakon 10tak minuta taj osećaj nestane. ( i bez čokolade 🙂 )
Sok nije isto što i voda
Kada pijemo sokove, ili bilo koji napitak koji ima šećera u sebi, to može da smanji dotok krvi u deo mozga koji reguliše naš apetit. Onda se on zbuni, pa našem telu šalje impuls da mu treba više hrane, nego što mu je zaista potrebno. Onda se usporava sposobnost tela da koristi hormon sitosti – leptin.
Leptin ili hormon sitosti javlja mozgu da su potrebe organizma podmirene i da treba smanjiti unos hrane. Na osnovu tog signala, mozak smanjuje osećaj gladi pa osoba manje jede.
[Tweet “Hormon sitosti javlja mozgu da su potrebe organizma podmirene i da treba smanjiti unos hrane.”]
Zato je veoma bitno da preskočimo bezalkoholna pića naročito u vreme obroka, jer su to prazne kalorije, koje nam donose više štete nego koristi.
Ne jedem ništa što je zelene boje
Lisnato povrće kao što su spanać, blitva, kelj ili rukola je bogato folnom kiselinom, a ona nam pomaže u zaštiti protiv gojenja i sprečava prolećni umor.
Znači, puno zelene boje na stolu ili u čaši za smuti i imaćemo više energije sa mnogo manje hrane.
Dosadno mi je
Ponekad nisam zaista gladna, već mi je dosadno. Onda dok smišljam šta bih mogla da uradim, shvatim da mi najmanje muke (a najviše zadovoljstva) donosi otvaranje kesice čipsa. Ono šuškanje, snaga koja je neophodna da se izborim sa tako čvrsto zatvorenom kesom, onda hoop i uspeh. Čisto zadovoljstvo. Pure pleasure. E sad, kad je već otvorena, poješću je do kraja. Nema smisla da se baci, a toliko dece u Africi gladuje.
Ne, otvaranje kesice čipsa nije fizička aktivnost i ne, od toga neću imati lepo oblikovane ruke. Ako mi je dosadno nakon večere, i ako i dalje imam onaj podmukli osećaj gladi, obujem patike i prošetam. Udahnem svež vazduh, lepše spavam kasnije, a ne jedem grickalice koje goje. Tri muve jednim udarcem. Kada je loše vreme, obavezno smislim nešto što mogu da radim unutra, kao sto je joga, čitanje ili lakiranje noktiju. Sve je bolje od prejedanja.
[Tweet “Niko ne može da misli, voli i spava kako treba ako nije večerao kako treba. – Virdžinija Vulf”]
