„Ogromna su sniženja u gradu. Ogromna. Obavezno prošetaj da vidiš. Sve je sniženo i do 70 posto“ kaže mi drugar kada smo se nedavno videli na kafi.
„Ti znaš da ja mrzim kupovinu,“ pokušava da mi se opravda jer je video moj začuđeni pogled, „ali kad odeš u grad, ne možeš a da ne primetiš da na sve strane vrište reklame, svuda sniženja, sale, sale… prosto poželiš da obnoviš garderobu. Stiže zima, treba mi jakna, a i hoću da vidim i pošto su skije, ako budemo u januaru išli u Italiju. Ne, stvarno, ne bih ja, ali prosto kao da te uvuku u to, hteo ne hteo.“
„I? Šta si lepo kupio?“ pitam ga dok srčem svoju ceđenu pomorandžu.
„Moja praktična strana me je odvela u onaj novi tržni centar, tamo je sve na jednom mestu. Šareno, blješti, miriše, mami da udješ i uštediš mnogo para. I onda, nećeš verovati, spazim najveći popust ikada viđen. Sniženje 90% Uzmem ja tu crvenu stvarčicu u ruke, vrtim, okrećem, ništa joj ne fali. Pocinkovano sečivo, motor bešuman ne stvara prašinu. Savršeno. Kupujem. Prvi put u životu imaću alat za skidanje fuga. A onda kad sam već bio tamo, uzeo sam i onaj flomaster za fuge, novu wc šolju, a i one pločice u kupatilu plaču da ih zamenim. Em je sve sniženo, em daju na rate. Ma, nek ide život, uzmem odmah i pločice. I eto, ni trepnuo nisam a već sam u debelom minusu i po tekućem računu i sa slobodnim vremenom.“
Gledam ga i razmišljam da li se on to meni hvali ili se žali.
Nije jedini. Ljudi žele stabilnost, mir i jednostavnost a neprestano sebi komplikuju život.
I onda sasvim slučajno, mada u životu ne postoje slučajnosti, u knjizi koju čitam Katarina Velika – Portret jedne žene, koja je dobila Pulicerovu nagradu za najbolje biografsko delo, naletim da deo gde carica kupuje kompletnu biblioteku za čak 50.000 dolara od čuvenog francuskog filozofa Didroa.
Deni Didro je, uprkos tome što je bio poznati i priznati intelektualac, čitav život proveo u nemaštini. Bilo je dana kada bukvalno nije imao šta da jede. Onda odjednom, praktično preko noći, zahvaljujući carici Katarini, postaje bogat. Prva stvar koju je uradio je da je kupio preskupo odelo. Od tog momenta Deni, od slavnog filozofa, urednika čuvene Enciklopedije, postaje jedan od nas.
Didroov efekat
Denijevo odelo bilo je fenomenalno. Toliko savršeno da je on odjednom postao svestan da je sve ostalo što ima jadno i ofucano. Naravno da je pod hitno morao da kupi kompletno novu garderobu koju će moći da kombinuje sa svojim novim, fensi odelom. Onda je shvatio da je tepih koji ima pun fleka i mrlja. Istoga dana kupio je skupoceni tepih iz Damaska. Ogledalo, fotelja, nameštaj, skulpture, posuđe… sve je zamenio i za samo par dana bio je okružen skupocenim stvarima.
Ovakva kupovina je 200 godina kasnije postala poznata kao Didroov efekat ili Didroovo pravilo. To praktično znači da nas kupovina jedne nove stvari uvlači u krug u kojem neprekidno nastavljamo da kupujemo. Kao rezultat imamo gomilu novih stvari koje nam nisu bile potrebne ranije. Kratkotrajno zadovoljstvo koje smo osetili nije nas ispunilo iznutra, već nas je sve dublje uvuklo u Didroov krug.
Ako je za utehu, svi se isto ponašamo. Kada sam krenula u teretanu, istoga momenta kada sam uplatila članarinu, shvatila sam da mi trebaju lepše helanke, nove patike, sagorevači masti, tri nova peškira i fitnes sat. A samo par meseci pre toga, nisam ni znala da sat može da mi izmeri puls. Sada je to postala stvar bez koje ne mogu da zamislim svoj dan.
Kada kupim novu haljinu, najnormalnija stvar je da mi uz nju trebaju i nove cipele, kaput, nakit i ruž za usne koji će se fino uklopiti u sve to.
To je sve normalno. U prirodi čoveka je da želi više. Naš prirodni instikt je da želimo da se pokažemo, da budemo posebni, lepši i drugačiji. U našoj prirodi je da želimo da usrećimo i sebe i druge. Međutim, vrlo brzo shvatimo da nas to ne čini srećnijima. Da je ispunjenost kratkotrajna, a onda se javlja nova želja, nova praznina koju nastojimo da ispunimo.
Kako izaći iz ovog začaranog Didroovog kruga?
Najpre moramo da se zagledamo u sebe. Da se zapitamo šta to želimo da ispunimo? Šta da prikrijemo slikom izobilja? Zašto to radimo?
Didro nam je pokazao da će naš život, ako ne umemo da zastanemo, biti beskonačna trka bez cilja, bez istinskog uživanja, tako da je neophodno da naučimo da pravimo prioritete, kažemo ne i usredsredimo se na ono što nam je zaista važno.
Ne treba otići u krajnost, pa biti beskućnik koji živi pod vedrim nebom, ali ravnoteža je veoma bitna.
Za početak možda će vam neki od ovih saveta delovati spartanski ali vredi pokušati
- Kupujte samo ono što vam je zaista neophodno
- Postavite ograničenje troškova na dnevnom i nedeljnom nivou
- Mesečno smanjujte po jedan izdatak
- Prestanite da želite materijalne stvari.
Ova pravila su veoma jednostavna, ali su baš zato tako teška kada dodje do realizacije. Moja prva reakcija na kupujte samo ono što vam treba – sve mi treba. Postavite ograničenje – ma jednom se živi…
Međutim, kada bolje razmislite u kom momentu ćete imati dovoljno? Imate najnoviji model mobilnog telefona? Treba vam novi auto. Kada nabavite najnoviji auto, trebaće vam jahta, onda mlaznjak, pa raketa… Želeti sve više i više je naš izbor a ne potreba.
Prisetite se koliko puta ste se nakon kupovine osećali praznije i imali osećaj krivice?
Učite na Didroovom primeru. Vodite se njegovim rečima.: „Siromaštvo ima svoje slobode dok bogatstvo ima svoje prepreke“ Uostalom, nije slučajno, zašto je on, iako jedan od nas, ostao sinonim za epohu prosvetiteljstva. On je čak i caricu uspeo da ubedi da, iako je otkupila njegovu kompletnu biblioteku, da mu uz otkup daje i redovnu platu, ali i mogućnost da sve knjige ostanu kod njega dok je živ, pa tek onda da se prebace u Rusiju.
(12. 11. 2017. )
