Kada treba odustati – i zašto to nije slabost
Sedela sam ispred laptopa, zagledana u praznu Word stranicu kao da će mi ona dati odgovore koje tražim: kada treba odustati? U pozadini je svirala pesma koju sam slušala poslednjih dana previše puta, onako kako se slušaju pesme kad se osećamo pomalo izgubljeno – da nas podsete ko smo, ili da nas bar na trenutak zagrle.
Nedavno mi je neko rekao: “Ti stalno odustaješ.”
I da znaš – ta rečenica je zabolela. Ne zato što nije tačna. Nego zato što jeste.
Ali ne na način na koji su oni to mislili.
Jer ja jesam odustala. Bezbroj puta.
Kada ostajanje postaje teže od odlaska
Odustala sam od pokušaja da budem ono što nisam.
Odustala sam od toga da sve u mom životu mora da ima smisla – drugima.
Od ljudi zbog kojih sam se osećala usamljeno, čak i kad sam bila pored njih.
Od snova koji su mi više ličili na tuđe ambicije nego na moju sreću.
Odustala sam od ideje da samo ako dovoljno zapnem, sve će se srediti. Jer neće. Neće ako me guši svaki put kad zažmurim i iskreno se zapitam: “Je l’ ovo to?”
Šta je gore – odustati, ili ostati tamo gde svakim danom gubiš sebe?
Ponekad snaga nije u tome da izdržiš, već da priznaš: “Ne želim ovo više. Ovo nije moj kraj. I nije moj put.”
Svet u kom je “neću više” nepristojno
Znaš, u svetu u kom se uspeh meri u rokovima, brzinama i brojevima –
koliko brzo si napredovala, koliko si rano postigla, koliko si smršala tri meseca posle porođaja – najskandaloznija rečenica koju žena može da izgovori jeste: “Neću više. Odustajem.”
Jer odmah kreću etikete. Nisi dovoljno jaka. Nisi borac. Lenja si. Slaba. Neodlučna. Nedosledna.
Ali… šta ako je istina potpuno drugačija?
Postoji razlika: Odustajanje nije bežanje
Možda nismo žene koje odustaju lako.
Možda smo samo prestale da se držimo za stvari koje nas više ne drže.
Jer odustajanje nije stvar mere. Nego osećaja – da te nešto više ne drži, nego vuče na silu.
I tu negde počinje razlika između bežanja i oslobađanja.
Zamisli sledeće:
Kupila si cipele koje ti ne stoje. Prelepe su, skupe, svi ih primećuju. Ali žuljaju te. U njima ne možeš da hodaš bez bola.
Da li je slabost ako ih izuješ?
Ne. To je zdrav razum.
Pa zašto onda, kad je u pitanju posao, veza, prijateljstvo ili životna odluka – odjednom je sramota izuti ono što boli?
Odustajanje nije poraz.
To je povratak sebi.
To je luksuz onih koji su svesni da prepoznaju kada im nešto više ne prija.
Odustajanje je često – novi početak. Samo što ga još nismo tako nazvale.
To je odluka da se više ne pristaje na polovično, na “možda”, na “ajde još malo pa će biti bolje”.
To je: “Zaslužujem više. Bolje” Tačka.
Naravno, budimo realne – živimo u vremenu kada se ponekad odustaje prebrzo.
Veze se prekidaju jednostavnim blokiranjem. Poslovi se napuštaju čim postane dosadno. Ciljevi se batale čim treba malo više da se zapne. Snove menjamo kao filtere na Instagramu.
Da, nekad nismo strpljive. Nekad očekujemo rezultate pre znoja.
Medjutim, da li to znači da treba da ostanemo zarobljene u nečemu što nas lomi – samo da bismo dokazale da ne odustajemo?
Postoji razlika između toga da bežiš – i da svesno odeš.
Možda prava snaga nije u tome da izguraš sve do kraja.
Možda je snaga u tome da znaš – kada je kraj.
Odustati znači izabrati sebe
Ne moraš da završiš svaki put koji si započela.
Ne treba da ostaneš samo zato što si jednom rekla da hoćeš.
Nemoj da budeš ono što si želela sa 25 – ako te sa 35 to više ne ispunjava.
Imaš pravo da odustaneš.
Jer nisi više ista. I to je dobra vest.
Smeš da menjaš mišljenje.
Da se predomisliš i kažeš: “Neću više.”
Dozvoli sebi da želiš drugačije.
Jer to nije odustajanje.
To je evolucija.
To znači da biraš sebe.
Zrelost nije kad naučiš da ćutiš i trpiš.
Zrelost je kad znaš da ne treba svima da dokazuješ koliko si jaka.
Treba da naučiš kako da budeš srećna.
A ponekad – sreća počinje tačno onog dana kad si odustala od onoga što te je gušilo.
Iako ti niko ne može reći tačno kada treba odustati, sigurno znaš kako izgleda kad ti nešto oduzima mir.
I možda će neko reći da si slaba.
Ali ja ću ti reći:
Ti nisi odustala.
Ti si konačno zastala. Pogledala. I odlučila da zaslužuješ više.
A to, draga moja, nije slabost.
To je početak.
