Danas mi je onaj neki dan. Znate onaj neki dan, kada bih malo da vežbam, ili možda ipak ne. Onda bih da šetam, ali mi je jako vruće. Ipak ću da pustim neku dobru muziku i vežbam kod kuće, ali nešto me baš jako mrzi….
Svakome od nas dodje neki od tih na trenutke okruglih, a na momente ćoskastih dana…
I to je skroz ok.
Sve dok ti dani ne potraju…
Medjutim, šta da radimo ako se ponavljajuju i traju, a motivacija za vežbanje je odavno zauzela mesto u vozu za koji mi nemamo kartu, i odlazi, dok mi stojimo na peronu i mašemo joj….
I onda kao utehu za tugu što nas je naša drugarica motivacija za vežbanjem napustila, svemir nam pošalje male slatke salčiće da nas prigle i to baš oko stuka i bokova… tamo gde nam je motivacija najviše trebala kada smo hteli da ih se ratosiljamo….
Stop.
Ako sam nešto naučila, to je da motivacija jako nepouzdana.
Na nju nikada ne možeš da se osloniš iz prostog razloga što nikada ne znaš kada će da dodje a kada će da ode.
I još nešto što sam naučila o njoj tokom svih ovih godina.
Motivacija se obično pojavi NAKON akcije… retko kada pre.
Što će reći, što više vežbaš i radiš na sebi, to ćeš biti motivisanija. I onda ćeš naučiti da su rutina i planiranje vremena mnogo bolji drugari i mnogo su pouzdaniji od motivacije.
U suštini, motivacija je impuls, trenutak u kojem doneseš odluku da ćes nešto da uradiš, i ako se vodiš njome, nećeš imati mnogo kontrole nad svojim svakodnevnim aktivnostima.
Mnogo je bolje i pametnije da se osloniš na svoju pametnu glavu i da isplaniraš svoju nedelju unapred. Kada jednom imaš isplanirano i upisano u kalendaru sta ceš u toku dana da radiš, bude ti teško da izneveriš samu sebe.
Kada napraviš vreme za sebe, tako samoj sebi, a i drugima oko sebe, stavljaš do znanja da si ti važna. Tvoje vreme je važno.
Tako se obavezuješ sebi, svojim ciljevima i svojim vrednostima. Kada jednom pronadješ vreme za sebe i to jasno staviš do znanja prvo sebi samoj, a onda i svima oko tebe, primetićeš da te ljudi više cene. Mnogo više cene i tebe i tvoje vreme.
S druge strane, ako ne pronadješ vreme za sebe, ono će svakako proći. Neko će ti ukrasti te tvoje dragocene momente. Potrošićeš ga na skrolanje po netu, na bezvezno tračarenje ili nešto treće, čega se za par godina nećes ni sećati.
Zapamti, uvek će nešto da iskrsne i nikada nije pravo vreme.
Zato upotrebi svoju pametnu glavu i odredi prioritete prvo za danas a potom i za celu sledecu nedelju.
I zapitaj se:
kada bih od tebe zatrazila da nabrojis sve što ti je bitno, koliko bi ti trebalo vremena da se setiš sebe?
Podkast na ovu temu možeš da poslušaš na mom You Tube kanalu Svet po meri:
