Prosto je neverovatno koliko izgovora da nešto ne uradim, mogu da smislim u trenutku. Nerado priznajem, ali s vremena na vreme, ja sam malo lenja. Malo. Malo više. I uživam u tome. Evo priznajem i to. Kada sam u tom raspoloženju unutar mene odvija se prava borba. Bore se moje odgovorno JA i moje
Toplo letnje veče. Drugarica i ja sedimo u centru grada, ispijamo limunadu, i ćaskamo. Ona počne da se raspituje za časove joge kod mene, ispita me sve do detalja, kako čas izgleda, zašto vežbati baš jogu, koje su prednosti jutarnjeg vežbanja… Ja joj strpljivo odgovaram po ko zna koji put na svako njeno pitanje, a
Nisam ja stvarno htela da imam psa. Dok su mali, kuce svuda piške i stvaraju velik haos oko sebe. Nisu tako čisti i nevini kao zeke, niti samostalni kao mace. Naravno da su psi najbolji čovekovi prijatelji, ali po koju cenu? S druge strane, nemam ja uslova da čuvam psa, a ni vremena da mu