Prosto je neverovatno koliko izgovora da nešto ne uradim, mogu da smislim u trenutku. Nerado priznajem, ali s vremena na vreme, ja sam malo lenja. Malo. Malo više. I uživam u tome. Evo priznajem i to.
Kada sam u tom raspoloženju unutar mene odvija se prava borba. Bore se moje odgovorno JA i moje lenjo JA. Jedan deo mene želi da bude odgovoran i da ispuni sve obaveze, a drugi želi da se izležava na kauču po ceo dan, jede slatkiše i pola dana priča telefonom sa drugaricama.
Ako ste se prepoznali, nemojte biti previše strogi prema sebi. Niste jedini koji se tako osećaju. Tu sam i ja 😉
Iako je joga nešto što mnogo volim, i uživam u njoj, vremenom sam mogla da objavim knjigu opravdanja zašto sam u odredjenom momentu preskočila vežbanje.
1. Napolju je hiljadu stepeni / pljušti kiša / jako je hladno. A šta bih drugo, pametnije radila po tom kijametu?
2. Prejela sam se, a ne treba vežbati punog stomaka
3. Ništa nisam jela ceo dan, ne mogu gladna na čas
4. Juče sam bila na feniranju, oznojiću se na času i pokvariću frizuru
5. Moje omiljene helanke su na pranju. Jeste da imam još mnogo drugih, ali danas sam htela baš njih da ukombinujem uz onu slatku novu majčicu
6. Bole me ledja, ne bih smela da se naprežem, možda samo pogoršam stvar. Da, ledja me bole baš zato što ne vežbam. Još jedan u nizu besmislenih izgovora
7. Ne ide mi se, nisam raspoložena. Nisam raspoložena zato što sam preskočila već par časova. Samo jedan odlazak na jogu/trčanje/teretanu će popraviti moje raspoloženje
8. Gužva je u saobraćaju / ne mogu da nadjem parking. A šetnja do tamo? Disanje punim plućima i zadovoljstvo koje donosi boravak na svežem vazduhu?
9. Radije bih ostala kod kuće i igrala se sa mojim psom i mojim žmuom. Oni su tako mekani i mazni i ne želim da ih ostavljam, već da budem pored njih.
10. Bili su mi prijatelji na ručku, i ostala je gomila prljavog sudja. Znam da to nije kraj sveta, i da mogu da ih operem kada se vratim, ali ako sada odem na čas i ostavim ih, mučiće me to sve vreme i neću moći da se opustim. A čemu onda vežbanje? Hmm…krenuću da perem sudje, pa ako stignem da završim na vreme, otići cu na čas…da, daa, kako da ne?!
Htela sam da napišem 10 izgovora, ali me baš krenulo, pa ću nastaviti. Današnji pozdrav suncu može malo da pričeka.
11. Danas je četvrtak, a ja nisam vežbala ni juče, ni prekjuče, pa nema smisla počinjati tako usred srede. Pametnije mi je da sačekam ponedeljak, pa da krenem punom parom. Bravo ja. Počinjanje u ponedeljak je odlična strategija. Ona je podjednako efikasna kao ona čuvena: od sutra sam na dijeti/prestajem da pušim/počinjem da učim
12. Moguće je da mi je istekla članarina, nisam dugo proveravala, pa ne bih baš da se izblamiram
13. Na času su svi razgibaniji od mene, i svi imaju više energije i kodicije. Hmm..pitam se zašto?
14. Danas stvarno nemam vremena za jogu. Imam toliko obaveza da ne znam gde udaram. Ako imaš vremena da spavaš, jedeš, diseš, onda imaš vremena i za jogu. Ovaj izgovor, definitivno, ne pije vodu.
15. U pms-u sam, jako sam nadrndana i svi će me nervirati. Osim toga boli me stomak, imam grčeve. Kad pre sam uspela da zaboravim da me joga smiruje i opušta i da deluje kao anestetik?
16. Imala sam težak dan na poslu. Upravo to je znak da mi je potrebna joga.
17. Danas je poslednja epizoda moje omiljene serije i ni puškom me ne bi naterali da to propustim. Ni zbog čega. Lepo. A čemu služi internet?
Biću iskrena. Uprkos svim ovim izgovorima (a ima ih još mnogo), nikada se nije desilo da sam se pokajala što sam umesto udobne fotelje, maratona serije Game of Thrones i kokica, izabrala jogu, asane i disanje. Onog momenta kada stanem na prostirku, ja zaboravim sve moje blesave izgovore, vreme se zaustavi i postojim samo ja, moje telo i moje vežbe.
Čak, tim danima vežbam bolje, dublje i posvećenije. Zato, slobodno mogu da kažem: “Hvala ti Boginjo Lenjosti, svaki put kada te pobedim, osećam se snažnije.”
